01. 06. 2015.

Oholi umišljenko

Prvi mi je radni dan na istom poslu. Razlika današnjeg i prethodnih dana je samo u tome što sam skočio stepenicu više. Bio sam četvrti, a sada sam treći vozač po bitnosti u firmi. Nisam više onaj potrčko kakav sam bio, sad sam malo manji potrčko. Preuzeo sam rutu koju je vozio kolega koji je dao otkaz. Jupi za mene!

Već sam i ranije dosta puta odrađivao neke stvari na njegovoj ruti tako da sam uglavnom upoznat sa poslom. Ima jedan hotel, novija mušterija, baš taj kolega me tamo vodio da mi pokaže gdje treba obaviti isporuku i sve detalje oko toga. Upozorio me kako postoje dva "šefa", vlasnik hotela, otac, te njegov sin. Rekao mi je da je sin ok lik, dok je otac čangrizalo. Ajd da ga čovjek i razumije. Star, ćorav, artritis, demencija, impotencija... Ali ovaj mladi?! Do danas, po mom mišljenju uljudan i fin gospodin, kad ono...

Prilaz hotelu vrlo je nezgodan, uski prolazi u dolazu i odlazu. Isporuka posteljine obavlja se na ulazu koji je tek nekoliko metara udaljen od glavnog ulaza. Prilikom današnje isporuke koja inače podosta traje zbog razvoženja liftom unutar hotela, desilo se to da se iza kamiona zavukao autobus koji je odvozio goste. Primjetio sam da je bio spreman za polazak, pa sam odšetao do kombija koji se nalazio iza autobusa te rekao vozaču da se pomakne kako bi autobus mogao izaći na rikverc. Zdrav razum kaže da je to jednostavnije nego da ja s kamionom izlazim skroz na cestu, stvaram gužvu i da se onda vraćam nazad. No zdrav razum je jedno, realnost je nešto sasvim drugo.

Vrativši se do kamiona, taj mladi, fini, uljudni "gazda", kaže meni da pomaknem kamion jer autobus mora izaći. Na prvu sam bio zbunjen, jer moje pomicanje je procedura, lakše je kombiju da se makne. Valjda je vidio zatečenost na mojoj njušci i odmah nastavlja riječima "oni plaćaju tvoju plaću i moraš im se maknuti". Ma jedi govna budalo, marš nazad na svoju planinu, govorim ja njemu - u sebi.
U redu, maknut ću se, samo mi treba malo vremena da zavežem kolica u kamionu. Ajde, ajde, zaveži ih i pomakni kamion!!! I tako sam kao poslušno pseto napravio cijelu proceduru, jer eto, on je bogat, ja nisam, on zna bolje. No da budem iskren, uopće mu nisam zamjerio. Nema smisla spuštati se na razinu bahate budale. Boli me ćošak. Da ne kompliciram situaciju, napravim šta traži od mene i mirna Bosna. Izgleda da i ja starim... Osim toga, dao mi je tekst za blog i hvala mu na tome. A hvala mu i što njegovi gosti sudjeluju u mojoj plaći. Samo neka nastave.