19. 05. 2017.

Borba sa šefom, 1:0 za mene

Sindikat ne postoji da bi organizirao biciklijade i dijelio porcije graha.



Naručio sam majicu sa sajta sindikata pa sad da se bacim na pisanje. Ne vjeruješ?

Naime, već poveći broj mjeseci na poslu nalazim se u nezavidnoj situaciji. Dobar radnik, kakav jesam, uspio sam postići da me se šef želi otarasiti. Moj problem uvijek je bio i ostao do dana današnjeg, suprotstavljanje nadređenima na poslu. Ja to vidim više kao vrlinu, ali oni vide kao problem. To nikada nisu bile bezrazložne pobune, već oni trenuci kad imaš razloga i kad ti je dosta jedenja govana. E pa ja nikada nisam naučio podviti rep među noge i šutjeti. Koštalo me to mnogih poslova, ali nikako da me dresiraju.

Zbog takvog mog "ponašanja" šef mi je krajem prošlogodišnjeg ljeta počeo uskraćivati posao. Ja sam dobivao svoja dva radna dana koliko mi 40%-tni ugovor garantira i to je to. A u Norveškoj kao samohrani samac (sam sebe hraniš) sa dva radna dana u tjednu možeš dupe obrisati. Zna on jako dobro da to dugoročno neću moći izdržati, ali pošto nema pravog razloga da mi da otkaz ovo mu je jedini način da me prisili da nađem drugi posao i da sam odem. Samo nije računao na to da sam ja na Balkanu dugi niz godina trenirao štedljivost i da me on ne može toliko malo platiti koliko ja mogu malo trošiti. Iskreno, više me je iritirala nepravda nego nedostatak para.

Sav dodatni posao koji je trebao pripasti meni, davao je kolegi koji ima ugovor kao dodatna pomoć. Dakle, ako baš nema tko odraditi posao od nas sa stalnim ugovorima onda se zove njega. Ovaj se s vremenom okuražio i bezobrazluk je došao do toga da mi je čak i on davao neke preporuke gdje da pitam za posao. On koji je zaposlen kao dodatna pomoć meni koji imam stalni posao, doduše sa ograničenim brojem sati, da pomaže da nađem drugi posao, on!? Jednoga dana kada ja nisam radio, nazvao me i pitao gdje se nalazi jedna mušterija na mojoj ruti. Mene šef nije htio poslati na moju rutu preko ovih mojih ugovorom mi zagarantiranih sati. E tu je prekipjelo! Ovome nisam ni htio reći gdje je ta mušterija.

Kontaktirao sam sindikat. Član sam posto otprilike tada kad se počela razvijati ova situacija uskraćivanja posla. Mislio sam možda će se šef dozvati pameti, ali nije ni trepnuo. Čak sam se konzultirao u firmi sa ženom koja predstavlja sindikat i ona mi je rekla da ne vidi ništa nepravilno u ovoj situaciji. E ta dezinformacija me zeznula! Sad kad sam pravim sindikalcima objasnio situaciju rekli su mi da ja imam prednost i to su mi potvrdili zakonom, paragrafom tim i tim. Fino, rekoh sam sebi. Na moj spomen refundacije zarade koju sam izgubio nisu pokazali neko razumijevanje, no ja ne planiram od toga odustati. Također tražim i veći postotak ugovora, jer vjerujem da ima prostora za to. Zadnjim mailom sam dobio i pojašnjenje da moram održati sastanak sa šefom i predstavnicom sindikata u firmi kao prvi korak žalbe.

Radio sam utorkom i petkom. Utorak, moj prvi radni dan ovoga tjedna. Natovario sam kamion. Malo sam razmišljao, a onda i otišao do predstavnice sindikata da joj kažem šta moramo napraviti. Malo je bila iznenađena i rekla je da obavijestim šefa o sastanku. Ja sam htio da to ona obavi, a onda je inzistirala da to budem ja. Krenuo sam prema kamionu, da nastavim s poslom, a onda sam se predomislio pa otišao šefu u ured i rekao da moramo obaviti sastanak. Uozbiljio se te pitao o čemu se radi. Polako, treba nam još jedna učesnica.

Kad smo se okupili uvod je bio kratak i jasan, "kontaktirao sam sindikat"! Potvrdili su ono što ja već mjesecima govorim da ja imam prednost u odnosu na onog padobranca i da to ima utemeljenje u zakonu o radu, paragraf taj i taj, točka ta i ta. Tražim od sad da ja imam prednost, nadoknadu financijske štete i veći postotak ugovora. E sad, za postotak ćemo vidjeti, nadoknada štete ne dolazi u obzir, a što se prednosti posla tiče, ok, ako zakon kaže tako. Kaže kaže, rekoh ja njemu i ti to dobro znaš i namjerno si mi uskraćivao rad pa bi bilo fer da mi nadoknadiš štetu iz vlastitog džepa.

I tako priveli smo sastanak kraju i priupitam ja, jel onda radim u četvrtak? S obzirom da je sad u srijedu bio rođendan Norveške, prvi radni dan je bio četvrtak. Da, da, naravno, imamo narudžbe za četvrtak. Baš fino, rekoh, odjednom ima posla za mene.

Došao taj četvrtak. Započeo sam utovar kamiona. Uz mene se parkirao i ovaj dodatna pomoć skočko, ulazi unutra i zbunjeno gleda zašto ja utovaram kolica sa posteljinom za hotele gdje on inače vozi. Ništa me nije pitao već se sa odgovornima konzultirao. Dobio je samo da ode do obližnjeg grada i pokupi po hotelima posteljinu. Dva sata posla.

Ni ovo moje nije bilo baš dugotrajno, ali ja sam ipak odradio pet sati. Nešto iza 11 sam završio i otišao kući. U telefonskom razgovoru sa prijateljicom pao je dogovor da dođem kod nje na kavu.  A 10 minuta nakon što sam došao zvao me šef i kaže da bi trebalo nešto odvesti što je inače petkom, ali u petak smo prebukirani. Ovo je nešto što bi inače ponudio skočku. Rekoh mu da sam u gradu, ali ako može da krenem za jedno dva-tri sata onda mogu. I tako je i bilo. Popio kavu u miru, družio se, a onda sam kasnije bome radio. Jako dobro sam se izborio za svoja prava.

A danas, petak, još jedno iznenađenje. Svoju rutu sam odradio do nekih 13 sati. Prilikom istovara prišao mi šef i rekao da za ponedjeljak imaju dvije mogućnosti i pita me koju isporuku preferiram. Zbunio me na tren. Ovaj nivo ulizivanja, posebno od strane šefa, nikada nisam doživio. Izgleda da je sindikat bio kao prstom u oko. Računam ja na to da će on pokušati naći način da me zezne i konačno me se otarasiti, tako da sada moram biti oprezniji nego ikada, ali fin je ovaj osjećaj kad držiš šefa za jaja. Ne doslovno, jelte. :-)

E da, još jedna napomena vezana za moj 40%tni ugovor. I do toga sam došao svojom bunom, protestom i pošizitisom. Tada sindikat nije imao ulogu u epizodi, ali malo je falilo. Naime, jedan kolega je dao otkaz i tu se otvorilo prostora za razne malverzacije, hoću reći za ugovore. I tako šef ničim izazvan pred ljeto kaže kako ćemo nakon ljeta vidjeti da mi da nekolikopostotni ugovor. Rekoh super, nisam se nadao. Prošlo je ljeto, pitao ja nekoliko puta, on se nešto izvrdavao, a na kraju mi rekao da mi ne mora dati ugovor. Unezvijerio se ja, naravno, pa pričao sa nekoliko ključnih ljudi u firmi, kukao, zapomagao... Kad, ne sjećam se sad koliko dana kasnije, eto ti šefa sa 40%tnim ugovorom! Kasnije sam tek saznao da pravila kažu da ako netko radi kao dodatna pomoć duže od dvije godine (taman mi je to prošlo) mora dobiti neki postotak stalnog zapošljavanja ukoliko ima potrebe za stalnom radnom snagom. I eto, uspjelo je samo zato što sam se bunio. Samo neka mi netko još kaže da treba podviti rep među noge. Uspravni stav i prkos! Izgleda da je to jedini način da se nešto postigne čak i ovdje u kakti razvijenom i kulturnom svijetu. Kud god da okreneš sve je to isto kapitalističko sranje.

Živjeli nam sindikati, biciklijade i grah!